Štampa

Dok varaličari u velikom delu sveta za lov varalicama od meke gume prevashodno koriste džig udice sa nalivenim olovnim otežanjem, u Rusiji primenjuju drugačije rešenje – mamac postave na dvokraku udicu i potom ga kače za olovnu kuglu, tako da je sa otežanjem spojen labavom vezom i mnogo je atraktivniji za ribu u fazi tonjenja, a lovan je i pri povlačenju, pa čak i u mirovanju. Veoma sličan sistem primenljiv je i na našim vodama.

I ove je­se­ni, ja­pan­sko-ne­mač­ka kom­pa­ni­ja Da­i­wa-Cor­mo­ran upri­li­či­la je za svo­je evrop­ske po­slov­ne part­ne­re re­dov­nu pre­zen­ta­ci­ju no­vi­te­ta za na­red­nu se­zo­nu. U gra­di­ću Štar­nber­gu, bli­zu Min­he­na, to­kom dva da­na su se uvo­zni­ci i di­stri­bu­te­ri do de­ta­lja upo­zna­li sa broj­nim no­vi­te­ti­ma iz po­nu­de dve­ju po­pu­lar­nih rob­nih mar­ki – od va­ra­li­ca, šta­po­va i ma­ši­ni­ca, pre­ko sit­nog pri­bo­ra, do gar­de­ro­be i pra­te­će opre­me.

Deo Du­na­va uz le­vu oba­lu, od 1.231 do 1.226 ki­lo­me­tra, pre­ko pu­ta srem­skog se­la Kr­če­din, de­ce­ni­ja­ma je va­žio za je­dan od ri­bom naj­bo­ga­ti­jih na po­te­su iz­me­đu Be­o­gra­da i No­vog Sa­da. Iako se po­sled­njih go­di­na tu ne pe­ca kao ne­ka­da, taj te­ren ite­ka­ko ima šta da po­nu­di, ka­ko oni­ma ko­ji pe­ca­ju ci­pri­ni­de, ta­ko i lov­ci­ma na sve du­nav­ske gra­blji­vi­ce.

I ove je­se­nim, ri­bo­lov­ci su na Sav­sko je­ze­ro u Be­o­gra­du na­va­li­li od­mah po za­vr­šet­ku ku­pa­li­šne se­zo­ne. Va­ra­li­ča­ri da ju­re štu­ku, ban­da­ra i smu­đa, a fi­de­ra­ši da če­ka­ju po­če­tak cu­ga krup­ne de­ve­ri­ke, po ko­joj je ovaj re­vir i po­znat. U po­čet­ku su uglav­nom lo­vi­li cver­gla­ne, sit­ne de­ve­ri­ke, le­pe bo­dor­ke i po­ne­kog ban­da­ra, ali ni ne po­mi­šlja­ju na od­u­sta­ja­nje, jer lo­pa­ta­re sa­mo što ne kre­nu.

Ži­vi ke­der (naj­če­šće ba­bu­ška du­ga do de­se­tak cen­ti­me­ta­ra) ube­dlji­vo je naj­če­šće ko­ri­šćen pri­rod­ni ma­mac za štu­ku na na­šim vo­da­ma. Ri­bo­lov­ci iz mno­gih ze­ma­lja za­pad­ne i se­ver­ne Evro­pe sa ve­li­kim uspe­hom ko­ri­ste mr­tve ke­de­re, i to mor­ske bar jed­na­ko če­sto ko­li­ko i reč­ne. Svoj re­cept za uspeh u ta­kvom ri­bo­lo­vu ot­kri­va je­dan od naj­ču­ve­ni­jih štu­ka­ro­ša na­šeg kon­ti­nen­ta.

Va­ra­li­ča­re­nje po ja­kom ve­tru ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no, a če­sto je i neizvodljivo. Ali, po­sto­ji je­dan iz­u­ze­tak – ko­ša­va na ve­li­kom de­lu Du­na­va kroz na­šu ze­mlju. Na­i­me, ona na mno­gim me­sti­ma sa­te­ru­je sit­nu ri­bu uz oba­lu, što pre­da­to­rima omogućava da bez mno­go mu­ke do­đu do plena. A va­ra­li­ča­ri ko­ji ume­ju da ko­ri­ste stru­ja­nje va­zdu­ha ta­da mo­gu ostva­ri­ti od­lič­ne ulo­ve.

Mon­ti­ra­nje tvr­dih ma­ma­ca na dla­ku iz osno­va je pro­me­ni­lo mno­go to­ga u ša­ran­skom ri­bo­lo­vu, pa i na­čin na ko­ji se ve­zu­ju udi­ce. Kroz prak­su se po­ka­za­lo da je jed­no od naj­jed­no­stav­ni­jih re­še­nja i naj­bo­lje – to je beš­čvor­ni čvor, ko­ji se la­ko ve­zu­je i vr­lo je jak, a uz to omo­gu­ća­va ri­bo­lov­cu da sva­ki ma­mac po­sta­vi na op­ti­mal­nom od­sto­ja­nju od udi­ce.

Sve če­šće od ša­ran­dži­ja ko­je po­se­ću­ju ko­mer­ci­jal­ne re­vi­re ču­je­mo da su mo­ra­li do­bro da se na­ra­de i po­tru­de ne bi li utvr­di­li na ko­ji ma­mac ri­ba u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji naj­bo­lje re­a­gu­je. Ni obi­la­to pri­hra­nji­va­nje ni­je ga­ran­ci­ja da će se ša­ra­nu ape­tit pro­bu­di­ti u pu­noj me­ri i da lovan neće biti samo je­dan ma­mac ili pre­zen­ta­ci­ja.

Ma­za­nje ve­štač­kih ma­ma­ca pre­pa­ra­ti­ma u teč­nom ili že­la­ti­no­znom sta­nju, ko­ji mi­ri­som i uku­som pri­vla­če gra­blji­ve ri­be da na­pad­nu i du­že za­dr­že va­ra­li­cu u usti­ma, pri­me­nju­je se već de­ce­ni­ja­ma. Ali još se me­đu ri­bo­lov­ci­ma lo­me ko­plja oko de­lo­tvor­no­sti tih atrak­to­ra, tj. oko to­ga u ko­jim ih si­tu­a­ci­ji­ma tre­ba ko­ri­sti­ti i za ko­je mam­ce.

Pr­vi ju­tar­nje sla­ne i ma­gle znak su za po­če­tak pu­ne je­se­nje se­zo­ne lo­va štu­ke na na­šim vo­da­ma. Ovaj pe­riod va­ra­li­ča­ri na­sto­je da što bo­lje is­ko­ri­ste, jer osim sit­nih ri­ba sa­da po­či­nju da se ja­vlja­ju i one ne­što krup­ni­je. Sr­đan Malj­ko­vić i nje­gov ko­le­ga Dar­jan Ma­jer su po­sled­njih ne­de­lja u vi­še na­vra­ta lo­vi­li na je­ze­ru Mi­ši­će­vo, ne­da­le­ko od Su­bo­ti­ce.

dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...