Kraj zi­me ni­je se ovog pu­ta mno­go raz­li­ko­vao od nje­nog naj­ve­ćeg de­la. Tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i ve­ći­ne na­ših vo­da su bi­le nat­pro­seč­no vi­so­ke, pa je i ak­tiv­nost mno­gih vr­sta u tom pe­ri­o­du bi­la vi­še na­lik pro­leć­noj. Među »ri­bljim ra­no­ra­ni­o­cima« našao se i bu­cov, ko­ji je po­sled­njih ne­de­lja na vi­še te­re­na ra­dio iz­ne­đu­ju­će do­bro.

Fi­der teh­ni­ka u po­sled­njih po­la de­ce­ni­je be­le­ži ve­li­ki rast po­pu­lar­no­sti me­đu na­šim ri­bo­lov­ci­ma. Njo­me se pe­ca­ju sve vr­ste sred­njih i krup­ni­jih ri­ba, pod­jed­na­ko uspe­šno na sta­ja­ći­ca­ma i na re­ka­ma, a ri­bo­lov­ci ko­ji njo­me do­bro ovla­da­ju če­sto ostva­ru­ju od­lič­ne rezultate. Evo ka­ko je ona jed­nom svom pokloni­ku po­sled­njih me­se­ci do­no­si­la iz­u­zet­ne ulo­ve vi­še vr­sta ci­pri­ni­da na sve tri Mo­ra­ve.

Odav­no je po­zna­to da je ri­bu u ve­ći­ni si­tu­a­ci­ja naj­lak­še uhva­ti­ti na nje­nu pri­rod­nu hra­nu ili na ma­mac ko­ji je što ver­ni­je imi­ti­ra. Pri­me­nju­ju­ći tu lo­gi­ku i ma­lo eks­pe­ri­men­ti­šu­ći sa va­ra­li­ca­ma i na­či­ni­ma vo­đe­nja, naš sa­rad­nik je do­šao do ve­o­ma efi­ka­snog mam­ca i pre­zen­ta­ci­je za pe­ca­nje smu­đa na te­ku­ćoj vo­di.

Pr­vi na­do­la­zak vo­de u pe­ri­o­du u ko­me pro­le­će sme­nju­je zi­mu po pra­vi­lu po­kre­ne so­ma iz kr­to­ga i pod­stak­ne ga da poč­ne da na­dok­na­đu­je te­ži­nu i ener­gi­ju utro­še­nu na pre­ži­vlja­va­nje u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne. Taj cug je ove go­di­ne po­tra­jao du­že ne­go ina­če, pa su oni naj­u­por­ni­ji, ko­ji su re­dov­no iz­la­zi­li na vo­du, već upi­sa­li i po ne­ko­li­ko ulo­va i utvr­di­li ne­ke pra­vil­no­sti u po­na­ša­nju i ak­tiv­no­sti naj­ve­će evrop­ske slat­ko­vod­ne ri­be.

Ko­li­ko god ve­štač­kih ma­ma­ca da po­se­du­je, sva­ki ri­bo­lo­vac ima ne­ke svo­je fa­vo­ri­te. Ne­ki se go­di­na­ma dr­že pro­ve­re­nih adu­ta, pa ih uvek ima­ju na za­li­ha­ma, katkad i u ko­li­či­na­ma do­volj­nim za ne­ko­li­ko go­di­na. Dru­gi vi­še eks­pe­ri­men­ti­šu, pa im se »top-li­sta« naj­o­mi­lje­ni­jih mo­de­la če­sto me­nja. Evo po­gle­da u ku­ti­ju sa va­ra­li­ca­ma jed­nog od ti­pič­nih pred­stav­ni­ka ove dru­ge gru­pe.

Pred na­ma je pe­riod u ko­me se pri­ro­da ubr­za­no bu­di i u ko­me se iz le­tar­gi­je po­kre­ću oni nje­ni sta­nov­ni­ci ko­ji­ma hlad­no­ća ne pri­ja. Sa sva­kim le­pim da­nom po­ve­ća­va­ju se šan­se za us­pe­šan ri­bo­lov raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma, pa i na fi­der. Za­to je pra­vi čas da se pod­se­ti­mo ne­kih va­žnih pra­vi­la za pro­leć­ni ri­bo­lov, ali i da vam ot­kri­je­mo jed­no no­vo, ko­je su čla­no­vi Ener­go ti­ma sa uspe­hom pri­me­nji­va­li po­sled­njih sed­mi­ca na ne­ko­li­ko te­re­na.

Plov­ka­re­nje je jed­na od naj­jed­no­stav­ni­jih ri­bo­lov­nih teh­ni­ka. Ali to ni­po­što ne zna­či da u nje­mu ne­ma fi­ne­sa i da su šan­se za ulov svi­ma pod­jed­na­ke. Baš na­su­prot to­me, oni ko­ji obra­ća­ju pa­žnju na sva­ki de­talj re­dov­no pro­la­ze naj­bo­lje. A jed­na od naj­va­žni­jih stva­ri je pra­vi­lan iz­bor plov­ka – du­še sva­kog si­ste­ma.

Fi­der je u Sr­bi­ji i mno­gim dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma do­ži­veo ogrom­nu eks­pan­zi­ju u po­sled­njih po­la de­ce­ni­je. Ogro­man broj ri­bo­lo­va­ca za­gre­jao se za sa­vre­me­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­ca­ma i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih iz­men­lji­vih vr­ho­va sa ve­li­kim bro­jem gu­sto ras­po­re­đe­nih spro­vod­ni­ka ma­log preč­ni­ka. Pr­vi pr­vak Sr­bi­je u fi­de­ru i uče­snik dva svet­ska pr­ven­stva je u ovom pri­lo­gu sa­žeo sve naj­va­žni­je od­go­vo­re na pi­ta­nja ko­ja mu­če ma­nje is­ku­sne lju­bi­te­lje ove teh­ni­ke.

Sve vi­še be­o­grad­skih plov­ka­ro­ša ne pre­ki­da se­zo­nu ni u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne. Takvi upravo ta­da če­sto iz­la­ze na Sa­vu uz­vod­no od gra­da, da bi se na te­re­ni­ma iz­me­đu Ma­ki­ša i Obre­nov­ca nad­mu­dri­va­li sa sko­ba­ljem. Evo ka­ko »no­so­nju« bo­lo­nje­zom tu lo­vi naš vr­sni tak­mi­čar i biv­ši ju­ni­or­ski pr­vak sve­ta.

Kad se mart pri­bli­ži, ve­ći­nu pa­si­o­ni­ra­nih smu­đa­ro­ša poč­ne da hva­ta pra­va gro­zni­ca, jer sva­ki dan pred za­bra­nu va­lja što bo­lje is­ko­ri­sti­ti. Ove go­di­ne je ta gro­zni­ca bi­la utoliko ja­ča što je po­pu­lar­ni gra­blji­vac ma­lo gde na na­šim vo­da­ma do­bro ra­dio, pa ni­je čud­no što je vest da su dva ko­ma­da ukup­ne te­ži­ne 15 kg ulovljena za sa­mo po­la sa­ta na Du­na­vu kod Do­njeg Mi­la­nov­ca na­ve­la na­šeg sa­rad­ni­ka da pra­vo sa jed­nog pe­ca­nja za­pu­ca dve­sto­ti­nak ki­lo­me­ta­ra da­le­ko, na dru­go.