Ka­da u jed­nom je­ze­ru na­sta­nje­nom sto­ti­na­ma ša­ra­na i tu­ce­tom amu­ra dva ri­bo­lov­ca za krat­ko vre­me uhva­te sko­ro sve je­din­ke znat­no ma­lo­broj­ni­je vr­ste, sa­svim je ja­sno da su pro­na­šli pra­vo re­še­nje. Naš du­go­go­di­šnji sa­rad­nik ob­ja­šnja­va ka­ko je us­peo da pri­vu­če amu­re i na­ve­de ih da kao lu­di na­sr­ću na boj­li sa aro­mom ra­ka

Za ne­do­volj­no upu­će­ne ri­bo­lov­ce, sva­ki ku­ku­ruz je isti. Ipak, ver­zi­ra­ne ša­ran­dži­je zna­ju da po­sto­je ve­li­ke raz­li­ke u sa­sta­vu, uku­su i lov­no­sti raz­li­či­tih vr­sta, pa vo­de ra­ču­na o to­me na ko­ju će pe­ca­ti, te ka­ko će pri tom pri­ma­mlji­va­ti ri­bu i pre­zen­to­va­ti oda­bra­ni ma­mac

Ba­bu­ška je po bro­ju je­din­ki do­mi­nant­na vr­sta u ve­ći­ni vo­da ko­je na­sta­nju­je. Ali to ni slu­čaj­no ne zna­či da ju je uvek la­ko lo­vi­ti. Po­seb­no ume­će i pra­vi­lan pri­stup neo­p­hod­ni su da bi se ci­lja­no hva­ta­li krup­ni ko­ma­di. Dvo­ji­ca kru­še­vač­kih ve­te­ra­na ot­kri­va­ju či­ta­o­ci­ma Ri­bo­lo­va svoj re­cept za uspeh

Bu­cov je jed­na od onih gra­blji­vi­ca ko­je se lo­ve na ši­rok spek­tar ve­štač­kih ma­ma­ca. Ima da­na ka­da uzi­ma va­ra­li­ce ra­znih ti­po­va i ve­li­či­na, kao i mu­ši­ce raz­li­či­tih bo­ja. No po­ne­kad je iz­u­zet­no iz­bir­ljiv, pa mo­ra­mo mno­go eks­pe­ri­men­ti­sa­ti da bi­smo do­šli do ono­ga što mu je naj­za­ni­mlji­vi­je u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji

Štap je u ve­ći­ni ri­bo­lov­nih teh­ni­ka naj­va­žni­ji deo krup­nog pri­bo­ra. To va­ži i za meč pe­ca­nje, u ko­me se na plo­vak, na sred­njim i ve­ćim da­lji­na­ma, u svim vre­men­skim uslo­vi­ma, lo­ve ri­be raz­li­či­tih ve­li­či­na, od ka­u­gle­ra do ša­ra­na od ne­ko­li­ko ki­lo­gra­ma, a od pra­vil­nog iz­bo­ra i ka­rak­te­ri­sti­ka šta­pa od­lu­ču­ju­će za­vi­si ko­li­ko će­mo uspe­šni bi­ti.

Gli­ste su je­dan od naj­vi­še ko­ri­šće­nih i naj­e­fi­ka­sni­jih ma­ma­ca za sko­ro sve vr­ste mir­nih ri­ba i za mno­ge gra­blji­vi­ce. Pro­da­ju se u sko­ro sva­koj ri­bo­lo­vač­koj pro­dav­ni­ci, ni­su pre­te­ra­no sku­pe i ima ih pre­ko ce­le go­di­ne. Ali sva­ki ri­bo­lo­vac mo­že ko­li­či­nu do­volj­nu za vla­sti­te po­tre­be pro­iz­vo­di­ti uz mi­ni­mal­no ula­ga­nje nov­ca, ma­lo tru­da, i to na po­la kva­drat­nog me­tra

Je­dan od udar­nih mo­de­la če­kr­ka iz ak­tu­el­nog Qu­a­ntumovog asor­ti­ma­na odmah upa­da u oči po fu­tu­ri­stič­kom di­zaj­nu, ali to ni slu­čaj­no ni­je njegov je­di­ni kva­li­tet. U ele­gant­nom me­tal­nom ku­ći­štu Ca­boa 40, na­me­nje­nog za sred­nje mor­sko i sred­nje-te­ško slat­ko­vod­no va­ra­li­ča­re­nje kri­je se ro­bu­stan po­gon­ski me­ha­ni­zam, a pred­nja koč­ni­ca ni­je sa­mo jed­na od naj­ja­čih već i od naj­pre­ci­zni­jih ko­je se ugra­đu­ju u sta­ci­o­nar­ne ma­ši­ni­ce

Kod nas se ne­ka­ko pod­ra­zu­me­va da se mo­der­ni pri­stup lo­vu ša­ra­na (uz upo­tre­bu rod-po­da i elek­tron­skih sig­na­li­za­to­ra, sa ra­zno­li­kom i kva­li­tet­nom pri­hra­nom, te sa po­sta­vlja­njem ma­ma­ca na dla­ku) pri­me­nju­je na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma, dok se na re­ka­ma i dru­gim tzv. di­vljim vo­da­ma »vo­de­na li­si­ca« pe­ca na prak­tič­no isti na­čin kao pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Bu­di­mir To­mić, uspe­šni ša­ran­dži­ja iz Kru­šev­ca, ni­zom sjaj­nih ulo­va go­di­na­ma do­ka­zu­je iz­u­zet­nu efi­ka­snost kom­bi­na­ci­ja sta­rog i no­vog na­či­na

Sko­ro dve tre­ći­ne le­ta 2014. go­di­ne pro­šlo je u zna­ku pro­men­lji­vog vre­me­na i ne­po­volj­nih hi­dro­lo­ških uslo­va na ve­li­kim re­ka­ma. Za­to ni­je ni čud­no što su ve­ći so­mo­vi u ovom de­lu se­zo­ne hva­ta­ni re­đe ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ipak, i u ta­kvim okol­no­sti­ma oni naj­u­por­ni­ji i naj­u­me­šni­ji uspe­va­ju da do­đu do iz­u­zet­no vred­nih ulo­va

Ne­ma spo­ra oko to­ga da za va­ra­li­ča­re­nje na re­ka­ma po­put Du­na­va, Sa­ve i Ti­se ča­mac mo­že bi­ti od ve­li­ke ko­ri­sti. Ali so­ma, smu­đa i dru­ge gra­blji­vi­ce mo­že­mo na ve­li­kim te­ku­ći­ca­ma lo­vi­ti i sa oba­le, u ne­kim okol­no­sti­ma čak i uspe­šni­je ne­go iz plo­vi­la. Na­rav­no, ako zna­mo šta tre­ba ra­di­ti, gde, ka­da i ka­ko.