Pri po­me­nu fi­ber­gla­sa, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca po­mi­sli na ne­sa­lo­mi­ve, ali te­ške i ne­ret­ko pre­te­ra­no »glin­dža­ve« dvo­del­ne šta­po­ve Ger­mi­na i To­koz, na­pra­vlje­ne od pu­nog ma­te­ri­ja­la. Te ro­bu­sne »mot­ke« i da­nas su deo pri­bo­ra mno­gih sta­ri­jih ko­le­ga, dok oni mla­đi, a po­go­to­vo va­ra­li­ča­ri i plov­ka­ro­ši, pre­fe­ri­ra­ju šta­po­ve od gra­fit­nih (»kar­bon­skih«) vla­ka­na. Ali ta­kva dis­pro­por­ci­ja u za­stu­plje­no­sti ne zna­či da je fi­ber­glas pre­va­zi­đen i da se ne ko­ri­sti za iz­ra­du šta­po­va (uklju­ču­ju­ći i ne­ke eks­klu­ziv­ne mo­de­le).

U po­sled­njem na­stav­ku se­ri­ja­la o va­ra­li­ča­re­nju jed­nom od naj­e­fi­ka­sni­jih teh­ni­ka za lov štu­ke na ve­štač­ke mam­ce, sa­zna­će­te ko­je su omi­lje­ne »za­re« i »pro­pe­le­ri« jed­nog od naj­u­spe­šni­jih evrop­skih štu­ka­ro­ša i ko­je na­či­ne vo­đe­nja on pre­po­ru­ču­je za te iz­u­zet­no lov­ne po­vr­šin­ce.

Šta­po­vi za ri­bo­lov fi­der teh­ni­kom pre­te­žno su tro­del­ni. Takvih je modela neuporedivo više nego dvodelaca - to­li­ko da ve­ći­na pe­ca­ro­ša ve­ru­je da su i bo­lji, iako je ma­lo ko imao pri­li­ku da uop­šte pro­ba da pe­ca fi­de­rom sa­sta­vlje­nim od dva seg­men­ta. A stva­ri, za­pra­vo, sto­je sko­ro pot­pu­no dru­ga­či­je...

Ka­da u pro­le­će te­ku­ći­ce mren­skog re­gi­o­na na­bu­ja­ju i za­mu­te se od to­plje­nja sne­ga i če­stih ki­ša, pe­ca­nje mre­ne na plo­vak po­sta­je go­to­vo ne­mo­gu­ća mi­si­ja. To je pra­vo vre­me za lov du­bin­skim me­to­dom, sa olo­vom do­volj­no te­škim da mo­že da dr­ži si­stem i me­stu i u naj­ja­čoj stru­ji i sa udi­com na­mam­če­nom sno­pom gli­sta.

Ada Ci­gan­li­ja na­da­le­ko je ču­ve­na pre sve­ga kao naj­ve­će pre­sto­nič­ko ku­pa­li­šte u let­njem pe­ri­o­du. Ali, ovo le­po ve­štač­ko je­ze­ro ne­da­le­ko od cen­tra gra­da, iako da­nas vi­še ne nu­di ta­ko po­volj­ne uslo­ve za ri­bo­lov kao do pre pet­na­e­stak go­di­na, još uvek je pri­vlač­no za pe­ca­ro­še, a oni ko­ji ga do­bro po­zna­ju i re­dov­no po­se­ću­ju mo­gu da ostva­re i natpro­seč­ne ulo­ve za na­še pri­li­ke.

Obič­ne hleb­ne mr­vi­ce mo­že­mo ku­pi­ti u pro­dav­ni­ca­ma pre­hram­be­ne ro­be, a u po­je­di­nim bo­lje snab­de­ve­nim ri­bo­lo­vač­kim rad­nja­ma na­ći će­mo i pre­zlu u bo­ji. Me­đu­tim, oni ko­ji su sprem­ni da ulo­že ma­lo tru­da i vre­me­na mo­gu ovaj do­da­tak pri­ma­mi na­pra­vi­ti i sa­mi, u kuć­nim uslo­vi­ma, i ta­ko ne sa­mo ušte­de­ti ne­što nov­ca, već i ima­ti do­dat­no za­do­volj­stvo da uspe­šno pe­ca­ju na svoj pro­iz­vod.

Ruč­no ra­đe­ni vo­ble­ri na­ših kon­struk­to­ra i pro­iz­vo­đa­ča po­zna­ti su i tra­že­ni ši­rom sve­ta. Uglav­nom su to va­ra­li­ce od tri i po cen­ti­me­tra na­vi­še. Ali, ne­ki maj­sto­ri uspe­šno iz­ra­đu­ju pra­ve mi­ni­ja­tu­re, du­ge od 15 do 30 mm, na ko­je se ne pe­ca­ju sa­mo sit­ne gra­blji­vi­ce već i tro­fej­ni pri­mer­ci ra­znih vr­sta.

Vi­ro­vi u ko­ji­ma sko­balj i dru­ga be­la ri­ba zi­mu­ju mo­gu ne­ka­da da bu­du pu­ni ri­be to­li­ko da ka­že­mo da jed­na le­ži na dru­goj, ali da upr­kos to­me ne po­ka­zu­ju ni naj­ma­nje in­te­re­so­va­nje za na­šu pri­ma­mu i mam­ce. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma, ri­bo­lov­cu pre­o­sta­je sa­mo da pro­ba da eks­pe­ri­men­ti­sa­njem ot­kri­je do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju pre­zen­ta­ci­je, si­ste­ma i mam­ca.

I u Sr­bi­ji je iz go­di­ne u go­di­nu sve vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji na otvo­re­nim vo­da­ma vra­ća­ju u vo­du upe­ca­ne ri­be, uklju­ču­ju­ći i one tro­fej­ne. Ali slu­čaj o ko­me ovog pu­ta pi­še­mo je­din­stven je ne sa­mo u na­šim okvi­ri­ma nego ve­ro­vat­no i u svet­skim. Je­dan kru­pan du­nav­ski smuđ već se tri pu­ta sli­kao sa istim ri­bo­lov­cem i sva­ki put na­kon to­ga vra­ćao se u svo­je vo­de­no car­stvo.

U ovom na­stav­ku felj­to­na o jed­noj od naj­e­fi­ka­sni­jih teh­ni­ka lo­va štu­ke, na re­du su uput­stva za la­ko, da­le­ko i pre­ci­zno za­ba­ci­va­nje, ana­li­za naj­bo­ljih pred­ve­za i pred­sta­vlja­nje ne­kih od naj­lov­ni­jih džer­ko­va svih vre­me­na.