Po­ne­kog ka­pi­tal­nog smu­đa uhva­ti­će i onaj ko ne zna go­to­vo ni­šta o toj ri­bi i o na­či­nu na ko­ji se ona lo­vi, po­go­to­vo ako če­sto ide na bo­ga­te te­re­ne. Ali oni ko­ji se po­tru­de da upo­zna­ju na­vi­ke te vr­ste ima­će ne­u­po­re­di­vo ve­će šan­se za uspeh i u te­škim uslo­vi­ma. Za­to se is­pla­ti ulo­ži­ti vre­me i ener­gi­ju u upo­zna­va­nje na­vi­ka i na­či­na ži­vo­ta tog ce­nje­nog pre­da­to­ra.

Mno­gi Be­o­gra­đa­ni pre­vi­đa­ju či­nje­ni­cu da nji­hov grad ne le­ži na dve re­ke, već za­pra­vo na tri. Naj­ma­nja od njih, Top­či­der­ka, po­sled­nja je de­sna pri­to­ka Sa­ve, u ko­ju se uli­va pre­ko pu­ta do­njeg špi­ca Ade Ci­gan­li­je. To ušće jed­no je od iz­gled­nih me­sta za lov ra­znih vr­sta ri­ba, upr­kos ni­zu ote­ža­va­ju­ćih okol­no­sti.

Po­vla­če­nje mr­tvog ili ži­vog ke­de­ra, ta­ko­zva­no mu­va­nje, kom­bi­na­ci­ja je va­ra­li­ča­re­nja i du­bin­skog pe­ca­nja na pri­rod­ni ma­mac. Ta teh­ni­ka, ko­ja omo­gu­ća­va br­zo pre­tra­ži­va­nje te­re­na, uz pro­vla­če­nje neo­do­lji­vog za­lo­ga­ja pre­da­to­ri­ma is­pred no­sa, naj­e­fi­ka­sni­ja je u bi­stroj vo­di, ali uz do­bar iz­bor me­sta i pra­vil­nu pre­zen­ta­ci­ju re­zul­ta­te da­je i ka­da vi­dlji­vost ni­je ide­al­na.

Iako je jed­na od aloh­to­nih ri­ba na­ših vo­da, onima koji pecaju na je­ze­rima i ka­na­lima amur je zbog svo­je ve­li­či­ne i bor­be­no­sti draga lovina. No upr­kos to­me, uglav­nom se hva­ta uz­gred­no, pri lovu ša­ra­na, a tek po­ne­ko po­ku­ša­va da ci­lja­no ide na ovog krup­nog i bor­be­nog bi­ljo­je­da.

Me­đu mno­gim če­kr­ci­ma ko­ji su se du­go pro­iz­vo­di­li i uži­va­li ve­li­ku po­pu­lar­nost me­đu ri­bo­lov­ci­ma ši­rom sve­ta, je­dan se iz­dva­ja i za­slu­žu­je po­seb­no me­sto na več­noj rang-li­sti, kao (za mno­ge) naj­bo­lji me­đu naj­bo­lji­ma.

Osim va­ra­li­čar­ca, za pe­ca­nje fa­jer­bol gla­va­ma neo­p­hod­ni su nam od­go­va­ra­ju­ći sta­ci­o­nar­ni če­krk ili mul­ti­pli­ka­tor, stru­na, pred­vez i dži­go­vi adekvatne te­ži­ne, sa jed­no­kra­kom i do­dat­nom tro­kra­kom udi­com, na saj­li od ma­te­ri­ja­la ot­por­nog na oštre zu­be pre­da­to­ra. A sve to tre­ba i do­bro da uklo­pi­mo, ka­ko bi­smo bi­li mak­si­mal­no efi­ka­sni.

Ma­lo je ri­bo­lo­va­ca ima­lo pri­li­ku da vi­di ta­kav pri­zor – vo­da na pro­sto­ru po­vr­ši­ne ne­ko­li­ko sto­ti­na kva­drat­nih me­ta­ra vri od bez­broj­nih ci­po­la, u ko­je se sva­ki čas za­le­ću so­mo­vi, ne­ret­ko du­gi i pre­ko dva me­tra, pri tom plju­ska­ju­ći re­po­vi­ma po po­vr­ši­ni u si­lo­vi­tim na­le­ti­ma, ko­ji­ma na­sto­je da se za krat­ko vre­me što vi­še naj­e­du.

Pi­ta­nje br­zog pri­vla­če­nja ci­pri­ni­da na hra­nje­no me­sto, za­dr­ža­va­nja na nje­mu i uspe­šnog pod­sti­ca­nja na je­lo tim je va­žni­je što ma­nje vre­me­na ima­mo na ras­po­la­ga­nju. A ako uz to pri­ma­mu mo­ra­mo br­zo spre­mi­ti, eto iza­zova vi­še.

Ne­po­volj­nu si­tu­a­ci­ju mo­že­mo uči­ni­ti ne­što bo­ljom i ostva­ri­ti pri­sto­jan ulov upr­kos te­škim okol­no­sti­ma, ali mo­ra­mo obra­ti­ti pa­žnju na niz sit­ni­ca, ko­je u uslo­vi­ma ve­li­ke vi­dlji­vo­sti po­sta­ju iz­u­zet­no bit­ne.

Je­dan od naj­u­spe­šni­jih i naj­ce­nje­ni­jih evrop­skih va­ra­li­ča­ra u no­vom se­ri­ja­lu tek­sto­va ot­kri­va sve što tre­ba da zna­te o fa­jer­bol dži­go­va­nju, teh­ni­ci ko­ja je svo­jom efi­ka­sno­šću i jed­no­stav­no­šću na­pre­čac osvo­ji­la štu­ka­ro­še i smu­đa­ro­še iz mno­gih za­pad­no­e­vrop­skih ze­ma­lja.