Naj­jed­no­stav­ni­je uput­stvo za pro­na­la­že­nje smu­đa (ali i svih dru­gih ri­ba) gla­si: on je uvek ta­mo gde ga usme­ra­va ne­ko de­ša­va­nje. A de­ša­va­njem mo­že­mo sma­tra­ti sva­ku pro­me­nu u vo­di, ko­ja tom pre­da­to­ru pru­ža mo­guć­nost iz­bo­ra. Sle­de­ći to pra­vi­lo, us­pe­će­mo da ga na­đe­mo u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va.

I ovo­ga pu­ta, kao i sva­ke go­di­ne, naj­ve­će fir­me od­ne­le su do­bar deo na­gra­da za naj­bo­lje no­ve pro­iz­vo­de. Ali EFT­TEX 2015. do­neo je i ne­ko­li­ko iz­ne­na­đe­nja, kao i mno­štvo no­viteta, me­đu ko­ji­ma će si­gur­no bi­ti i do­sta onih ko­je će ri­bo­lov­ci ši­rom sve­ta pri­hva­ti­ti sa za­do­volj­stvom.

Mnoštvo poklonika u krugovima ri­bo­lovaca ši­rom Evro­pe, pa i kod nas, ba­bu­ška du­gu­je to­me što je pri­lič­no broj­na i ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­na. Osim to­ga, ni­je je su­vi­še te­ško pe­ca­ti, jer iako ume da bu­de iz­bir­lji­va, uz ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­nja i upor­nosti ve­o­ma je če­sto moguće privući je od­go­va­ra­ju­ćom pri­ma­mom, ma­mcem i pre­zen­ta­ci­jom.

Ni­jed­na ri­ba na­ših vo­da ne­ma ša­ro­li­ki­ji je­lov­nik od kle­na. Taj opre­zni pri­pad­nik po­ro­di­ce ci­pri­ni­da je­de i me­snu i bilj­nu hra­nu, a to­kom naj­to­pli­jeg de­la go­di­ne od­lič­no se lo­vi na ra­zno se­zon­sko vo­će, od kog pr­va do­spe­va du­di­nja.

Ka­da bi­smo od sta­ri­jih ri­bo­lov­aca zatražili da na­ve­du tri mar­ke ma­ši­ni­ca ko­je pam­te kao naj­ce­nje­ni­je iz dru­ge po­lo­vi­ne pro­šlo­ga ve­ka, sko­ro je si­gur­no da bi ve­li­ka ve­ći­na po­me­nu­la Kar­di­na­le. Mno­gi če­kr­ci pod tim ime­nom, pra­vlje­ni u šved­skim po­go­ni­ma fa­bri­ke ABU, i da­nas su su upo­tre­bi i s raz­lo­gom uži­va­ju kult­ni sta­tus

Po­ne­kog ka­pi­tal­nog smu­đa uhva­ti­će i onaj ko ne zna go­to­vo ni­šta o toj ri­bi i o na­či­nu na ko­ji se ona lo­vi, po­go­to­vo ako če­sto ide na bo­ga­te te­re­ne. Ali oni ko­ji se po­tru­de da upo­zna­ju na­vi­ke te vr­ste ima­će ne­u­po­re­di­vo ve­će šan­se za uspeh i u te­škim uslo­vi­ma. Za­to se is­pla­ti ulo­ži­ti vre­me i ener­gi­ju u upo­zna­va­nje na­vi­ka i na­či­na ži­vo­ta tog ce­nje­nog pre­da­to­ra.

Mno­gi Be­o­gra­đa­ni pre­vi­đa­ju či­nje­ni­cu da nji­hov grad ne le­ži na dve re­ke, već za­pra­vo na tri. Naj­ma­nja od njih, Top­či­der­ka, po­sled­nja je de­sna pri­to­ka Sa­ve, u ko­ju se uli­va pre­ko pu­ta do­njeg špi­ca Ade Ci­gan­li­je. To ušće jed­no je od iz­gled­nih me­sta za lov ra­znih vr­sta ri­ba, upr­kos ni­zu ote­ža­va­ju­ćih okol­no­sti.

Po­vla­če­nje mr­tvog ili ži­vog ke­de­ra, ta­ko­zva­no mu­va­nje, kom­bi­na­ci­ja je va­ra­li­ča­re­nja i du­bin­skog pe­ca­nja na pri­rod­ni ma­mac. Ta teh­ni­ka, ko­ja omo­gu­ća­va br­zo pre­tra­ži­va­nje te­re­na, uz pro­vla­če­nje neo­do­lji­vog za­lo­ga­ja pre­da­to­ri­ma is­pred no­sa, naj­e­fi­ka­sni­ja je u bi­stroj vo­di, ali uz do­bar iz­bor me­sta i pra­vil­nu pre­zen­ta­ci­ju re­zul­ta­te da­je i ka­da vi­dlji­vost ni­je ide­al­na.

Iako je jed­na od aloh­to­nih ri­ba na­ših vo­da, onima koji pecaju na je­ze­rima i ka­na­lima amur je zbog svo­je ve­li­či­ne i bor­be­no­sti draga lovina. No upr­kos to­me, uglav­nom se hva­ta uz­gred­no, pri lovu ša­ra­na, a tek po­ne­ko po­ku­ša­va da ci­lja­no ide na ovog krup­nog i bor­be­nog bi­ljo­je­da.

Me­đu mno­gim če­kr­ci­ma ko­ji su se du­go pro­iz­vo­di­li i uži­va­li ve­li­ku po­pu­lar­nost me­đu ri­bo­lov­ci­ma ši­rom sve­ta, je­dan se iz­dva­ja i za­slu­žu­je po­seb­no me­sto na več­noj rang-li­sti, kao (za mno­ge) naj­bo­lji me­đu naj­bo­lji­ma.