Ve­ći­na reč­nih ri­ba se ra­do za­dr­ža­va oko vr­ho­va ka­me­nih špo­ro­va, po­go­to­vo to­kom le­ta, ka­da tra­ži ne­što br­žu vo­du, ko­ja je hlad­ni­ja i bo­ga­ti­ja ki­se­o­ni­kom. Baš u toj zo­ni na­ći će­mo i smu­đa, kog će­mo za­vi­sno od uslo­va i ni­voa nje­go­ve ak­tiv­no­sti mo­ći da lo­vi­mo na ne­ki od tri osnov­na ti­pa vo­ble­ra ili na džig

Ta­miš ume da sre­di­nom le­ta ob­ra­du­je ri­bo­lov­ce pu­nim ču­var­ka­ma be­le ri­be, ali i da bu­de vr­lo škrt. Ne­ka­da je po­treb­no mno­go tru­da i str­plje­nja da bi­smo se na­pe­ca­li čak i na do­bro oda­bra­nom me­stu.

U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca me­đu ci­pri­ni­di­ma ne­ret­ko će­mo naj­u­spe­šni­je hva­ta­ti na ve­štač­ke mam­ce ko­ji pa­ra­ju vo­de­nu po­vr­ši­nu. Ali to ne zna­či da će­mo bu­co­va do­bi­ja­ti na bi­lo ko­ju va­ra­li­cu tog ti­pa. Evo šta tre­ba da zna­te da bi­ste se mo­gli na­da­ti do­brom ulo­vu

Na re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na, uko­li­ko se ne pe­ca na tra­vu, be­la ri­ba se u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va pri­hra­nju­je sta­rim hle­bom ili me­ša­vi­nom hle­ba, ze­mlje i bra­šna­ste pri­ma­me. Me­đu­tim, ovog pu­ta je naš vr­sni plov­ka­roš plo­ti­cu pe­cao na hra­nu i ma­mac o kom ni­je ni raz­mi­šljao.

Sta­ri­jim ri­bo­lov­ci­ma i da­nas je do­volj­no re­ći »Kvik Fi­ne­sa« i ni­ka­kvo da­lje ob­ja­šnja­va­nje ni­je po­treb­no. Či­ta­va ta se­ri­ja ma­ši­ni­ca le­gen­dar­ne ne­mač­ke fir­me D.A.M. još uvek je si­no­nim za kva­li­te­tan ma­te­ri­jal, pre­ci­znu iz­ra­du i du­go­več­nost. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo jed­nog od naj­po­pu­lar­ni­jih čla­no­va te ve­li­ke i ugled­ne po­ro­di­ce

Ovo­go­di­šnje tak­mi­če­nje naj­bo­ljih fi­de­ra­ša odr­ža­no je na zahtevnoj sta­zi ve­li­kog i du­bo­kog ka­na­la sa slan­ka­stom vo­dom, u kom ni­je bi­lo pre­vi­še ri­be, pa je pe­ca­nje i za naj­ve­će svet­ske aso­ve bi­lo pri­lič­no te­ško. Na­ši mom­ci, ko­ji su se od pr­vog do po­sled­njeg mi­nu­ta po­šte­no bo­ri­li, za­vr­ši­li su u do­njoj po­lo­vi­ni ta­be­le, ali ih je sa­mo ne­ko­li­ko iz­gu­blje­nih ri­ba ko­šta­lo vi­so­kog pla­sma­na

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca zna od ko­li­ke ko­ri­sti mo­gu bi­ti po­da­ci o vo­do­sta­ju, tem­pe­ra­tu­ri vo­de i dru­gim fak­to­ri­ma ko­ji uti­ču na pri­su­stvo ri­be na ne­kom te­re­nu i nje­nu ak­tiv­nost. Pa ipak, mno­ge mr­zi da ulo­že ma­kar i ma­li trud da te stva­ri za­pi­šu i ta­ko se­bi obez­be­de po­u­zda­ni vo­dič za na­red­ne go­di­ne

Lim je bo­gat krup­nim sko­ba­ljem i plo­ti­com, ali i na nje­mu kao i na dru­gim ve­ćim pla­nin­skim re­ka­ma is­pre­gra­đi­va­nim bra­na­ma ri­bo­lov ni­je jed­no­sta­van čak ni za one ko­ji sva­ku po­zi­ci­ju po­zna­ju kao svoj džep. Ovog pu­ta, upr­kos ne na­ro­či­to po­volj­nim uslo­vi­ma, ču­var­ke su na kra­ju bi­le pu­ne

Su­prot­no uobi­ča­je­nom pri­stu­pu, naš ri­bo­lo­vač­ki as ša­ra­na ne pri­ma­mlju­je ve­li­kim ko­li­či­na­ma hra­ne, ali je na­šao na­čin ka­ko da ri­bu pri­vu­če i za­dr­ži na svo­joj po­zi­ci­ji, ta­ko da je ove go­di­ne imao se­ri­ju vred­nih ulo­va na aku­mu­la­ci­ji ko­ja ni­po­što ne va­ži za la­ku vo­du

I u svet­skim okvi­ri­ma i u Sr­bi­ji sve se vi­še va­ra­li­ča­ra, po­seb­no onih naj­mla­đih, okre­će naj­lak­šim vi­do­vi­ma blin­ke­ri­sa­nja i uži­va lo­ve­ći ose­tlji­vim pri­bo­rom, na ma­le mam­ce, sko­ro sve vr­ste gra­blji­vi­ca, i to ne uvek is­klju­či­vo sit­nih. Raz­lo­ga za ta­kav pri­stup ima mno­go, po­go­to­vo na na­šim vo­da­ma