Plov­ka­re­nje na Dri­ni po­seb­no je pro­duk­tiv­no pre­ko zi­me, jer se ta­da po pra­vi­lu pe­ca­ju naj­krup­ni­ji sko­ba­lji, plo­ti­ce i mre­ne. Ali to ni­je ni la­ko ni jed­no­stav­no. Tre­ba oda­bra­ti pra­vo me­sto, pri­vlač­nu pri­ma­mu, do­bar si­stem i ma­mac, a uz sve to ima­ti br­ze re­flek­se, smi­re­nost i ume­će.

Je­di­ni pri­pad­nik po­ro­di­ce ba­ka­la­ra ko­ji se adap­ti­rao na ži­vot u slat­koj vo­di ve­o­ma je ce­njen kod nas. Iako je ret­ko te­žak pre­ko ki­lo­gra­ma, a naj­bo­lje se lo­vi u eks­trem­nim uslo­vi­ma – po naj­ve­ćoj zi­mi, i to ne­ret­ko no­ću, broj onih ko­ji ga s namerom pe­ca­ju to­kom naj­hlad­ni­jeg de­la se­zo­ne ra­ste iz go­di­ne u go­di­nu. Evo šta tre­ba da ima­te u vi­du ako re­ši­te da se po­sve­ti­te ma­ni­ću.

De­ve­ri­ka je od­u­vek jed­na od ri­bo­lov­no naj­a­trak­tiv­ni­jih vr­sta ko­je na­sta­nju­ju Sav­sko je­ze­ro u Be­o­gra­du. Ta­ko je i po­sled­njih go­di­na, upr­kos ve­li­kim ukup­nim pro­me­na­ma u struk­tu­ri nje­go­vog ri­bljeg fon­da. Pro­seč­na lov­na ve­li­či­na te vr­ste je ve­li­ka za na­še pri­li­ke, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što mno­gi fi­de­ra­ši ju­re baš nju, po­go­to­vo u je­sen, ka­da se po pra­vi­lu ja­vlja­ju krup­ni ko­ma­di

Pe­ca­nje sko­ba­lja u do­njem to­ku Sa­ve, po­seb­no na be­o­grad­skim te­re­ni­ma, sve je po­pu­lar­ni­je iz go­di­ne u go­di­nu. Ta atrak­tiv­na sport­ska ri­ba ov­de ne do­sti­že di­men­zi­je kao na re­ka­ma mren­skog ti­pa (Dri­ni, Li­mu, Z. Mo­ra­vi...), ali oni­ma ko­ji ume­ju da oda­be­ru pra­vo me­sto, pri­bor, pri­hra­nu i mam­ce omo­gu­ća­va istin­sko uži­va­nje

Po­če­tak je­se­ni pro­šao je u zna­ku lo­ših uslo­va za ri­bo­lov na Ta­mi­šu i vo­da­ma Pan­če­vač­kog ri­ta. Ali oni naj­u­por­ni­ji, ko­ji su re­ši­li da ne za­vr­ša­va­ju se­zo­nu pre vre­me­na i da če­ka­ju bo­lje da­ne, na­gra­đe­ni su za ta­kav pri­stup do­brim ra­dom vi­še vr­sta ri­ba i na sta­ja­ći­ca­ma i na jed­noj od naj­o­mi­lje­ni­jih voj­vo­đan­skih re­ka

Ma­lo-poma­lo, a da to sko­ro ni­smo re­gi­stro­va­li, tro­me­tar­ski va­ra­li­čar­ci su pre­sta­li da ap­so­lut­no do­mi­ni­ra­ju na­šim vo­da­ma. Sve vi­še blin­ke­ra­ša ko­ri­sti mo­de­le du­ge 2,7 m, pa i znat­no kra­će u mno­gim vi­do­vi­ma lo­va ve­štač­kim mam­ci­ma. Da li je to oprav­da­no ili je posre­di sa­mo još jed­na mo­da?

Ri­bo­lo­vci se uglavnom sla­žu da je sta­nje ri­bljeg fon­da na ve­ći­ni ri­bo­lov­nih te­re­na u Sr­bi­ji već du­go ve­o­ma lo­še. Me­đu­tim, nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni kao da još ne­ma­ju na­me­ru da se ti­me ozbilj­no po­za­ba­ve, a ve­ći­ni ko­ri­sni­ka je po svoj pri­li­ci va­žni­je da ne za­sme­ta­ju ne­kom od onih ko­ji de­le vo­de na ga­zdo­va­nje ne­go da una­pre­đu­ju po­ve­re­ne im pri­rod­ne re­sur­se

Ni­ka­kvo is­ku­stvo i zna­nje ne mo­gu po­mo­ći u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da ri­ba ne ra­di. Ali ka­da od ko­le­ga stig­ne in­for­ma­ci­ja da su po­sle du­žeg vre­me­na po­če­li da se ja­vlja­ju krup­ni­ji smu­đe­vi, ta­da sva­ka­ko vre­di iza­ći na vo­du i do­bro pre­če­šlja­ti iz­gled­ne po­zi­ci­je, a u ovom pe­ri­o­du i pri vi­so­kom vo­do­sta­ju to su pre sve­ga ka­me­nja­ri sa iz­ra­že­nom pro­me­nom du­bi­ne i ne pre­te­ra­no br­zom vo­dom.

Po­če­tak hlad­ni­jeg de­la go­di­ne je­dan je od udar­nih pe­ri­o­da za ri­bo­lov sko­ro svih ci­pri­ni­da. Na mno­gim re­ka­ma, je­ze­ri­ma, šljun­ka­ra­ma i ka­na­li­ma ostva­ru­ju se po­sled­njih sed­mi­ca od­lič­ni re­zul­ta­ti u lo­vu ra­znih vr­sta, od de­ve­ri­ke i ša­ra­na, do sko­ba­lja, no­sa­ra i mre­na. A uz pre­po­ru­ke ver­zi­ra­nog fi­de­ra­ša šan­se za uspeh bi­će još ve­će.

Na sred­njim i ve­li­kim re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na bo­lo­nje­zi se u naj­ve­ćem bro­ju pri­li­ka ko­ri­ste za pe­ca­nje na ve­ćoj da­lji­ni, teh­ni­kom vo­žnje plov­ka sa ko­če­njem. No po­ne­kad se du­gim šta­po­vi­ma sa vo­đi­ca­ma i ma­ši­ni­com mo­že ve­o­ma le­po lo­vi­ti i pod no­ga­ma, i to dru­ga­či­jom pre­zen­ta­ci­jom.