Odav­no je po­zna­to da ša­ran i dru­gi ci­pri­ni­di vo­le hra­nu ra­znih mi­ri­sa i uku­sa, od ko­jih su ne­ki i na­ma pro­sto neo­do­lji­vi, dok dru­gi, naj­bla­že re­če­no, iza­zi­va­ju muč­ni­nu i dru­ge pro­bav­ne smet­nje. Ale­va pa­pri­ka, ali pre­te­žno slat­ka ili bla­go lju­ta, po­o­dav­no se ko­ri­sti za aro­ma­ti­zo­va­nje va­lja­ka, a po mi­ri­su i uku­su vr­lo joj je sli­čan i u krugovima sa­vre­me­nih ša­ran­dži­ja­ po­pu­lar­ni ro­bin red. Ali ne­dav­ni sme­li eks­pe­ri­ment na­šeg sa­rad­ni­ka i nje­go­vih pri­ja­te­lja po­ka­zao je da ša­ran uop­šte ni­je ga­dljiv ni na naj­lju­ću mo­gu­ću hra­nu.

Ri­bo­lov po prin­ci­pu »uhva­ti i pu­sti« pri­mo­ra­va pe­ca­ro­še da stal­no usa­vr­ša­va­ju pri­bor, mam­ce, pri­hra­ne i pre­zen­ta­ci­je, jer vi­še pu­ta lo­vlje­ne ri­be po­ste­pe­no po­sta­ju opre­zni­je, pa ih je sve te­že i te­že nad­mu­dri­ti. Ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo vam re­la­tiv­no nov i ne pre­vi­še kom­pli­ko­van mo­der­ni ša­ran­ski si­stem, ko­ji mno­gi znal­ci sma­tra­ju jed­nim od naj­e­fi­ka­sni­jih.

Va­ra­li­ča­re­nje bu­co­va po­čet­kom pro­le­ća vr­lo je zah­tev­no, jer nje­go­va ak­tiv­nost ni­je la­ko uoč­lji­va, a uz to je naj­če­šće kon­cen­tri­san na ma­lom pro­sto­ru, na po­zi­ci­ja­ma na ko­ji­ma ga je mo­gu­će lo­vi­ti sa­mo na do­bro oda­bra­ne ve­štač­ke mam­ce. No i za ta­kve uslo­ve po­sto­je pro­ve­re­ni adu­ti.

I ka­da su uslo­vi za ri­bo­lov na na­šoj naj­ve­ćoj i naj­lep­šoj pla­nin­skoj re­ci lo­ši, ver­zi­ra­ni plov­ka­ro­ši ko­ji uz po­moć do­ma­ćih ri­bo­lo­va­ca ili na osno­vu vla­sti­tog is­ku­stva iza­be­ru do­bro me­sto, oda­be­ru pra­vi­lan pri­stup i bu­du upor­ni mo­gu da ra­ču­na­ju na do­bar ulov

Ri­bo­lov na sa­svim ma­lim sta­ja­ći­ca­ma, na ko­ji­ma su nam mno­ge iz­gled­ne tač­ke do­stup­ne sa me­sta na­ ko­me se­di­mo, či­ni se mno­go lak­šim ne­go što za­pra­vo je­ste. To po­go­to­vo va­ži za hlad­ni­ji deo go­di­ne, ka­da je ri­ba ne­ret­ko gru­pi­sa­na na sa­svim ma­lom pro­sto­ru i uz to sla­bo za­in­te­re­so­va­na za hra­nu, pa je po­treb­no ve­o­ma mno­go zna­nja ka­ko bi­smo je ot­kri­li, do­bro ukom­po­no­va­li si­stem, oda­bra­li pra­vil­nu pri­hra­nu i ma­mac i le­po se na­lo­vi­li.

Pri po­me­nu fi­ber­gla­sa, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca po­mi­sli na ne­sa­lo­mi­ve, ali te­ške i ne­ret­ko pre­te­ra­no »glin­dža­ve« dvo­del­ne šta­po­ve Ger­mi­na i To­koz, na­pra­vlje­ne od pu­nog ma­te­ri­ja­la. Te ro­bu­sne »mot­ke« i da­nas su deo pri­bo­ra mno­gih sta­ri­jih ko­le­ga, dok oni mla­đi, a po­go­to­vo va­ra­li­ča­ri i plov­ka­ro­ši, pre­fe­ri­ra­ju šta­po­ve od gra­fit­nih (»kar­bon­skih«) vla­ka­na. Ali ta­kva dis­pro­por­ci­ja u za­stu­plje­no­sti ne zna­či da je fi­ber­glas pre­va­zi­đen i da se ne ko­ri­sti za iz­ra­du šta­po­va (uklju­ču­ju­ći i ne­ke eks­klu­ziv­ne mo­de­le).

U po­sled­njem na­stav­ku se­ri­ja­la o va­ra­li­ča­re­nju jed­nom od naj­e­fi­ka­sni­jih teh­ni­ka za lov štu­ke na ve­štač­ke mam­ce, sa­zna­će­te ko­je su omi­lje­ne »za­re« i »pro­pe­le­ri« jed­nog od naj­u­spe­šni­jih evrop­skih štu­ka­ro­ša i ko­je na­či­ne vo­đe­nja on pre­po­ru­ču­je za te iz­u­zet­no lov­ne po­vr­šin­ce.

Šta­po­vi za ri­bo­lov fi­der teh­ni­kom pre­te­žno su tro­del­ni. Takvih je modela neuporedivo više nego dvodelaca - to­li­ko da ve­ći­na pe­ca­ro­ša ve­ru­je da su i bo­lji, iako je ma­lo ko imao pri­li­ku da uop­šte pro­ba da pe­ca fi­de­rom sa­sta­vlje­nim od dva seg­men­ta. A stva­ri, za­pra­vo, sto­je sko­ro pot­pu­no dru­ga­či­je...

Ka­da u pro­le­će te­ku­ći­ce mren­skog re­gi­o­na na­bu­ja­ju i za­mu­te se od to­plje­nja sne­ga i če­stih ki­ša, pe­ca­nje mre­ne na plo­vak po­sta­je go­to­vo ne­mo­gu­ća mi­si­ja. To je pra­vo vre­me za lov du­bin­skim me­to­dom, sa olo­vom do­volj­no te­škim da mo­že da dr­ži si­stem i me­stu i u naj­ja­čoj stru­ji i sa udi­com na­mam­če­nom sno­pom gli­sta.

Ada Ci­gan­li­ja na­da­le­ko je ču­ve­na pre sve­ga kao naj­ve­će pre­sto­nič­ko ku­pa­li­šte u let­njem pe­ri­o­du. Ali, ovo le­po ve­štač­ko je­ze­ro ne­da­le­ko od cen­tra gra­da, iako da­nas vi­še ne nu­di ta­ko po­volj­ne uslo­ve za ri­bo­lov kao do pre pet­na­e­stak go­di­na, još uvek je pri­vlač­no za pe­ca­ro­še, a oni ko­ji ga do­bro po­zna­ju i re­dov­no po­se­ću­ju mo­gu da ostva­re i natpro­seč­ne ulo­ve za na­še pri­li­ke.