Lov sko­ba­lja vo­žnjom plov­ka naj­pro­duk­tiv­ni­ji je u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne, jer se ta­da hva­ta­ju naj­krup­ni­ji ko­ma­di, ko­ji usled osku­di­ce pri­rod­ne hra­ne i pri­pre­ma za mrest ni­su u po­zi­ci­ji da mno­go bi­ra­ju. Osim to­ga, ri­ba se pred zi­mu gru­pi­še u zi­mov­ni­ci­ma, pa ju je lak­še pro­na­ći. Ipak, uspe­ha ne­ma uko­li­ko se ne pri­dr­ža­va­mo ne­kih bit­nih pra­vi­la

Po­sled­njih go­di­na sve vi­še ri­bo­lo­va­ca na na­šim ve­li­kim re­ka­ma smu­đa i so­ma lo­vi ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem, iz čam­ca u po­kre­tu, ko­je im omo­gu­ća­va da za krat­ko vre­me pre­tra­že du­gač­ke po­te­se i ta­ko pro­na­đu ak­tiv­nu ri­bu, čak i na te­re­nu ko­ji ne po­zna­ju naj­bo­lje. Ali, pe­ca­nje iz usi­dre­nog plo­vi­la, iako je te­že i tra­ži mno­go vi­še is­ku­stva, mo­že bi­ti mno­go pro­duk­tiv­ni­je, pa se vre­di po­tru­di­ti da sa­vla­da­mo tu teh­ni­ku

Sre­di­nom je­se­ni, od na­ših ve­li­kih re­ka, naj­vi­še gra­blji­vi­ca da­va­la je Ti­sa. Ulo­va je bi­lo i sa oba­le, no naj­bo­lje su ipak pro­la­zi­li is­ku­sni ri­bo­lov­ci ko­ji su pe­ca­li ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem, i to pre na krup­ni­je ke­de­re ne­go na va­ra­li­ce od me­ke gu­me. Trio vr­snih ša­ran­dži­ja – Zre­nja­ni­nac Voj­kan Ar­se­nov i nje­go­ve ko­le­ge Sa­ša Ste­fa­no­vić i Zo­ran Maj­sto­ro­vić iz Be­o­gra­da su to­kom dva no­vem­bar­ska da­na ima­li se­ri­ju ulo­va za pam­će­nje

Ka­da na re­ku bo­ga­tu ri­bom, kao što je Dri­na, do­đu ri­bo­lov­ci sprem­ni da se po­tru­de oko pri­hra­nji­va­nja, iz­bo­ra te­re­na, mam­ca, si­ste­ma i pre­zen­ta­ci­je, uspeh ret­ko iz­o­sta­je, čak i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da se uslo­vi na vo­di na­glo pro­me­ne. Ovog pu­ta, naj­bo­lje su ra­di­le krup­ne mre­ne, uz po­ne­ku plo­ti­cu

­Mno­gi plov­ka­ro­ši i fi­de­ra­ši po­seb­no vo­le lov de­ve­ri­ke i sva­ku pri­li­ku ko­ja im se uka­že ko­ri­ste za pe­ca­nje ribe. Ove je­se­ni ta atrak­tiv­na i po­pu­lar­na ci­pri­nid­na vr­sta uspe­šno se hva­ta­la na mno­gim te­re­ni­ma na na­šem de­lu Ti­se, pa i kod se­la Kni­ća­nin...

Lov gra­blji­vi­ca naj­ma­njim ve­štač­kim mam­ci­ma, na naj­fi­ni­ji pri­bor (štap te­ži­ne ba­ca­nja do pet­na­e­stak gra­ma, ma­lu ma­ši­ni­cu i naj­lon preč­ni­ka do 0,16 mm ili ple­te­ni­cu de­blji­ne do 0,10 mm) ima sve vi­še pri­sta­li­ca ši­rom sve­ta, pa i kod nas. Naš sa­rad­nik lo­vio je to­kom 2015. na taj na­čin uspe­šno vi­še vr­sta ri­ba, na te­ku­ćim i sta­ja­ćim vo­da­ma ši­rom Sr­bi­je

Ve­li­ke i sna­žne ri­be, kao što je si­bir­ska mla­di­ca, ni­je la­ko lo­vi­ti ni va­ra­li­ča­re­njem, a nekmoli kla­sič­nim mu­ši­ča­re­njem, pre­fi­nje­nom teh­ni­kom, osmi­šlje­nom ta­ko da po­ten­ci­jal­na lo­vi­na ima ve­li­ke šan­se da se do­ko­pa slo­bo­de čak i ka­da je ne­u­po­re­di­vo ma­nja i sla­bi­ja ne­go što je taj­men. Za­do­volj­stvo je još ve­će ka­da ri­bo­lo­vac uhva­ti dva ka­pi­tal­ca ka­kva ni­ko na sve­tu ni­je na taj na­čin upe­cao!

Spu­šta­ju­ći se niz re­ku i dr­že­ći si­stem sa va­ra­li­com ili ke­de­rom bli­zu dna, te ga po­vre­me­no odi­žu­ći i spu­šta­ju­ći, sva­ko mo­že da tu i ta­mo uhva­ti po­ne­kog smu­đa. Ali, da bi ulo­vi bi­li re­dov­ni, mo­ra­mo zna­ti šta ra­di­mo, gde i ka­ko.

Su­prot­no ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­nom uve­re­nju, pe­ca­nje na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma ni­je uvek la­ko i jed­no­stav­no. Čak i ka­da je vo­da pre­pu­na ri­be, če­sto je po­treb­no do­bro se po­tru­di­ti da bi­smo je pri­ma­mi­li i na­ve­li da se hra­ni onim što smo oka­či­li na udi­cu.

Ada Ci­gan­li­ja ni­je ni­ma­lo la­ka vo­da za pe­ca­nje iz ni­za raz­lo­ga. Ali baš u to­me lju­bi­te­lji naj­po­zna­ti­jeg i naj­po­se­će­ni­jeg be­o­grad­skog je­ze­ra na­la­ze do­dat­ni mo­tiv za pe­ca­nje i je­dva če­ka­ju je­sen ka­ko bi se oku­ša­li u zah­tev­nom ali za­bav­nom nad­mu­dri­va­nju sa krup­nim de­ve­ri­ka­ma i le­pim ban­da­ri­ma.