Ova se­zo­na je ša­ran­dži­ja­ma na Du­na­vu do­ne­la sasvim osoben iza­zov – to­kom pro­leć­nih po­pla­va, iz vi­še rib­nja­ka u Slo­vač­koj i Ma­đar­skoj i iz ne­kih u Sr­bi­ji po­be­gla je ogrom­na ko­li­či­na ša­ra­na go­la­ća. Oni već me­se­ci­ma od­lič­no ra­de na ve­li­kom de­lu to­ka Du­na­va kroz na­šu ze­mlju, od Bez­da­na do Go­lup­ca, pa i kod Sme­de­re­va, gde ih uspe­šno pe­ca naš sa­rad­nik Ivan Mi­lo­va­no­vić Mu­ki.

Iako je­dan od naj­za­ga­đe­ni­jih vo­do­to­ka u Sr­bi­ji, Be­gej je sta­ni­šte mno­gih vr­sta ri­ba, uklju­ču­ju­ći i sve gra­blji­vi­ce iz rav­ni­čar­skih vo­da du­nav­skog sli­va. Ka­da to uslo­vi do­zvo­lja­va­ju, na nje­mu se mo­gu hva­ta­ti štu­ka, som, bu­cov i smuđ, a letos se varaličarilo nap­tro­seč­no do­bro...

Odav­no je po­zna­to da bu­cov spa­da me­đu naj­ću­dlji­vi­je gra­blji­vi­ce. U ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma uda­ra na sve što mu ve­li­kom br­zi­nom pro­đe is­pred no­sa, ali če­sto ume da bu­de i ve­o­ma iz­bir­ljiv, po­ne­kad čak to­li­ko da uda­ra na sa­mo je­dan kon­kret­ni mo­del iz ce­le gru­pe va­ra­li­ca istog ti­pa. Baš se to ne­dav­no de­si­lo na­šem sa­rad­ni­ku Sr­đa­nu Sa­vu­lo­vu na kult­nom va­ra­li­čar­skom te­re­nu na Ti­si kod Be­če­ja.

Ri­bo­lov­ci iz Be­o­gra­da i oko­li­ne sko­ro su sa­svim za­bo­ra­vi­li na ne­ka­da iz­u­zet­no po­pu­lar­ni ka­nal Sib­ni­ca, de­ce­ni­ja­ma je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih i naj­po­se­će­ni­jih re­vi­ra Pan­če­vač­kog ri­ta. Posle ne­ko­li­ko da­na pri­hra­nji­vanja me­sta ku­ku­ru­zom i dru­gim zr­ne­vljem, da li ova vo­da još ima šta da pru­ži?

Va­ljak za ša­ra­na i nje­go­ve srod­ni­ke ve­ći­na ov­da­šnjih pe­ca­ro­ša od­vaj­ka­da pra­vi po kraj­nje jed­no­stav­nom re­cep­tu – od dve tre­ći­ne ku­ku­ru­znog bra­šna, jed­ne tre­ći­ne pše­nič­nog i ma­lo vo­de. Eks­pe­ri­men­ti­sa­nje sa dodavanjem ne­kih svi­ma po­zna­tih sa­sto­jka ovom mamcu do­nelo je zanimljive rezultate.

Na ri­bom pre­bo­ga­tim ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma la­ko ćemo se na­pe­ca­ti ka­da po­go­di­mo dan u kom ona je­de kao lu­da. Me­đu­tim, ta­kve si­tu­a­ci­je su mno­go re­đe ne­go što ne­u­pu­će­ni mi­sle. I premda ve­o­ma če­sto sa­mo je­dan pri­stup da­je ulo­ve, ima rešenja za izbirljive ribe...

Lov štu­ke ve­štač­kim mam­ci­ma se za ve­ći­nu na­ših blin­ke­ra­ša svo­di na ba­ca­nje lep­ti­ra i ka­ši­ka na ba­ra­ma, šljun­ka­ra­ma, ka­na­li­ma ili spo­rim re­ka­ma. Ali štu­ke ima i u re­ka­ma mren­skog ti­pa, po­put Ju­žne Mo­ra­ve. Mla­di va­ra­li­čar Slav­ko Ar­sić uspe­šno je hva­ta na te­re­ni­ma u Gr­de­lič­koj kli­su­ri, i to uglav­nom na vo­ble­re.

Vre­me vi­še ni­je ide­al­no za ri­bo­lov, ali ape­tit mno­gih vr­sta ci­pri­ni­da ko­ji na­sta­nju­ju na­še sta­ja­će i te­ku­će vo­de, a po­go­to­vo krup­ni­jih je­din­ki, sa­da je na vr­hun­cu. Ne­nad Ko­sta­di­no­vić, re­pre­zen­ta­ti­vac Sr­bi­je u fi­der ri­bo­lo­vu i je­dan od za­čet­ni­ka te teh­ni­ke kod nas, ot­kri­va svoj re­cept za uspeh u ovom de­lu se­zo­ne.

Na­o­ko kraj­nje jed­no­sta­van, lov smu­đa du­bin­skom teh­ni­kom iz čam­ca na ve­li­kim re­ka­ma za­pra­vo je vr­lo zah­tev­na di­sci­pli­na. Ri­bo­lo­vac mo­ra do­bro oda­bra­ti tač­ku u ko­joj će se usi­dri­ti, zo­nu u ko­ju će za­ba­ci­va­ti, a ni­je ni­ma­lo sve­jed­no ni ko­jim pri­bo­rom, mon­ta­žom i na ko­ji ma­mac pe­ca.

Za­hva­lju­ju­ći za­bra­ni pri­vred­nog ri­bo­lo­va na ovom de­lu Ti­se, lo­ka­li­tet Ka­me­njar kod Ka­nji­že je za na­še uslo­ve bo­gat ri­bom i ve­o­ma je po­pu­la­ran me­đu pe­ca­ro­ši­ma iz Su­bo­ti­ce i osta­lih me­sta na se­ve­ru Bač­ke i Ba­na­ta (ob­la­sti kojima je Tisa pri­rod­na gra­ni­ca).