Mno­gi­ma se či­ni da je pe­ca­nje na hleb kraj­nje jed­no­stav­no i da u nje­go­voj pri­pre­mi i upo­tre­bi za ma­mac ili pri­ma­mu ne­ma ni­ka­kve mu­dro­sti. To je, me­đu­tim, sa­mo de­li­mič­no tač­no. Za kom­pli­ko­va­njem uisti­nu ne­ma po­tre­be, ali uop­šte ni­je sve­jed­no ka­kav i ko­li­ko da­na star hleb će­mo upo­tre­bi­ti, ko­li­ko će­mo ga na­kva­si­ti, a ko­li­ko po­tom is­ce­di­ti i steg­nu­ti pri for­mi­ra­nju ku­gli, na ko­ji na­čin će­mo ga po­sta­vi­ti na udi­cu itd.

Iako spa­da u ri­be ko­je su ak­tiv­ne i u iz­ra­zi­to hlad­noj vo­di, štu­ka je u pe­ri­o­du pred mrest (u de­cem­bru i ja­nu­a­ru) mno­go ma­nje po­kret­na ne­go to­kom je­se­ni. Da bi­smo je sa­da uspe­šno lo­vi­li, bi­lo na ke­de­re ili na va­ra­li­ce, mo­ra­mo nje­nom uspo­re­nom me­ta­bo­li­zmu pri­la­go­di­ti i ve­li­či­nu mam­ca i pre­zen­ta­ci­ju.

Za­hva­lju­ju­ći sve ve­ćem bro­ju pro­iz­vo­đa­ča pri­bo­ra u da­le­ko­i­stoč­nim ze­mlja­ma sa jef­ti­nom rad­nom sna­gom i kon­ti­nu­i­ra­nom na­pret­ku teh­no­lo­gi­je, u po­sled­nje dve de­ce­ni­je su ce­ne šta­po­va zna­tno pale. Oni ko­ji ne ma­re za zvuč­na ime­na da­nas na na­šem tr­ži­štu za tek ne­što vi­še od 30 evra mo­gu da ku­pe ve­o­ma upo­tre­bljiv va­ra­li­ča­rac za sred­nje te­žak ri­bo­lov.

Ogrom­na ve­ći­na va­ra­li­ča­ra u ne­pre­kid­noj je po­tra­zi za lov­ni­jim ve­štač­kim mam­ci­ma od onih ko­je već ima­ju. Za­to se na tr­ži­štu sva­ko­dnev­no po­ja­vlju­ju no­ve va­ra­li­ce, ma­nje ili vi­še na­lik već vi­đe­nim, od ko­jih mno­ge »igra­ju sa­mo jed­no le­to«, tj. br­zo pa­da­ju u za­bo­rav, jer ne do­no­se su­štin­ski na­pre­dak u od­no­su na po­sto­je­će. Ali, ne­ki od tih no­vi­te­ta se ve­o­ma br­zo iz­bo­re za me­sto pod sun­cem i zna­čaj­nu mi­nu­ta­žu na kop­ča­ma uspe­šnih ri­bo­lo­va­ca.

Iako sva­što­jed, klen ume da bu­de ve­o­ma iz­bir­ljiv i opre­zan, a uz to je i sklon mi­gra­ci­ja­ma, ne sa­mo se­zon­skim, već če­sto i dnev­nim. Zbog sve­ga to­ga ga ni­je la­ko lo­vi­ti, ali dvo­ji­ca pri­ja­te­lja i du­go­go­di­šnjih ri­bo­lo­vač­kih kom­pa­njo­na po­seb­no vo­le baš ta­kve iza­zo­ve. Ovo­ga pu­ta su se, da sve bu­de za­ni­mlji­vi­je, opre­de­li­li za raz­li­či­te teh­ni­ke.

Za ve­ći­nu na­ših ri­bo­lo­va­ca pr­vi mra­ze­vi ozna­ča­va­ju kraj se­zo­ne, jer se sa većim pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de i ape­ti­t mno­gih ci­pri­ni­da zna­tno sma­nju­je. Me­đu­tim, baš ta­da po­či­nje pu­na se­zo­na lo­va sko­ba­lja na mno­gim re­ka­ma, pa i na Ibru kod Kra­lje­va, gde se po­čet­kom de­cem­bra na naj­i­zgled­ni­jim po­zi­ci­ja­ma tra­ži­lo me­sto vi­še.

Lov mre­ne u je­se­njem pe­ri­o­du staviće na iskušenje i najveće istraživačke duhove. Ali oni ko­ji su sprem­ni da se po­tru­de i pro­na­đu ovu kra­lji­cu br­za­ka, ukoliko po­go­de njen dnev­ni je­lov­nik i do­bro uklo­pe sve ele­men­te pri­bo­ra i si­ste­ma, bi­će na­gra­đe­ni ri­bo­lo­vom za uži­va­nje i pam­će­nje.

Prem­da je na­sta­nje­na mno­gim vr­sta­ma ri­ba i po­vre­me­no ve­oma iz­da­šna, Ti­sa ni­je la­ka re­ka za pe­ca­nje. Če­sto ume da bu­de i vr­lo ću­dlji­va, a na mno­gim me­sti­ma se na bo­gat ulov mo­že ra­ču­na­ti sa­mo uz do­bre pri­pre­me, ve­li­ki trud, vi­so­ku kon­cen­tra­ci­ju to­kom ce­log pe­ca­nja, pod uslovom da se do­bro oda­beru mi­krolo­ka­ci­ja, ma­mac i pre­zen­ta­ci­ja.

Ba­bu­ška spa­da u vr­ste ko­ji­ma to­pli­ja vo­da pri­ja vi­še od hlad­ne, pa se kra­jem je­se­ni i to­kom zi­me ma­lo gde do­bro lo­vi. Je­dan od iz­u­ze­ta­ka su po­je­di­ni ma­li ka­na­li u oko­li­ni Po­ža­rev­ca, na ko­ji­ma u ovom pe­ri­o­du po­ne­kad bu­de i gu­žva, jer se na njih sja­te broj­ni lju­bi­te­lji la­kog plov­ka­re­nja.

Bu­cov i prot­fiš se na na­šim re­ka­ma mo­gu uspe­šno va­ra­li­ča­ri­ti od ra­nog pro­le­ća do kra­ja je­se­ni. Ali na­čin na ko­ji se te dve vr­ste na Ta­mi­šu lo­ve kra­jem se­zo­ne u ve­li­koj se me­ri raz­li­ku­je od onog efi­ka­snog na nje­nom vr­hun­cu. Ka­da tem­pe­ra­tu­ra vo­de poč­ne oset­no da pa­da, ci­pri­ni­di ko­ji se hra­ne sit­nom ri­bom me­nja­ju i na­čin lo­va i sta­ni­šte.