Lov štu­ke na ma­loj, plit­koj i sko­ro sa­svim za­tra­vlje­noj sta­ja­ći­ci, či­je su oba­le uz to str­me i vi­so­ke, ni­je ni­ma­lo lak. Me­sta za za­ba­ci­va­nje ima ma­lo, kao i pro­sto­ra za vo­đe­nje va­ra­li­ce (ka­ko po prav­cu, ta­ko i po du­bi­ni). No baš ta­kve vo­de, ko­je ne­ra­do po­se­ću­ju mno­gi ri­bo­lov­ci, ali i kri­vo­lov­ci, če­sto kri­ju krup­nu ri­bu, oko ko­je se vre­di po­tru­di­ti.

Ju­žna Mo­ra­va pro­ti­če kroz ne­ko­li­ko atrak­tiv­nih kli­su­ra i ko­tli­na. Od kli­su­ra je naj­po­zna­ti­ja Gr­de­lič­ka, a u njoj se na­la­zi i Mr­tvič­ki vir – je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih ri­bo­lov­nih te­re­na u ovom de­lu ju­žne Sr­bi­je. Tu se raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma mo­gu pe­ca­ti sko­ro sve ri­bo­lov­no za­ni­mlji­ve vr­ste ri­ba ko­je na­sta­nju­ju tu re­ku.

Si­ste­mi sa­sta­vlje­ni od ote­ža­ne džig udi­ce iz­ra­zi­to krat­kog vra­ta i do­dat­ne tro­kra­ke se naj­vi­še ko­ri­ste za lov smu­đa (ka­ko na pri­rod­ne mam­ce, ta­ko i na ke­de­re). Me­đu­tim, oni su, uz iz­ve­sne mo­di­fi­ka­ci­je, ve­o­ma efi­ka­sni i za lov štu­ke, ka­ko na sta­ja­ći­ca­ma, ta­ko i na spo­rim re­ka­ma.

Iole is­ku­sni­ji smu­đa­ro­ši zna­ju da sva­ki na­do­la­zak vo­de na ve­li­kim re­ka­ma do­no­si pro­me­nu ži­vot­nih uslo­va za sve ri­be. Mno­ge od njih, uključujući i smuđa, neposredno pred porast i u njegovim prvim danima intenzivno se hrane. Za­to u pe­ca­nju te gra­blji­vi­ce naj­bo­lje pro­la­ze oni ko­ji pom­no pra­te vo­do­sta­nje i oba­ve­zno iz­la­ze na vo­du on­da ka­da su iz­gle­di za tro­fej­ni ulov naj­ve­ći.

Sko­balj je po pi­ta­nju pri­hra­na i aro­ma na ko­je do­bro re­a­gu­je znat­no iz­bir­lji­vi­ji od ve­ći­ne dru­gih vr­sta ci­pri­ni­da, ka­ko onih iz spo­ri­jih te­ku­ći­ca (de­ve­ri­ke, ba­bu­ške, ša­ra­na), ta­ko i onih iz br­žih vo­da (mre­ne, plo­ti­ce i no­sa­re [šljivara]). To či­ni pe­ca­nje kom­pli­ko­va­ni­jim, ali za mno­ge ri­bo­lov­ce, po­put me­ne, baš to da­je do­dat­nu draž nad­mu­dri­va­nju sa ovom bor­be­nom ri­bom, či­je po­na­ša­nje če­sto ni­je mo­gu­će pred­vi­de­ti.

Ve­ći­na va­ra­li­ča­ra sa na­ših ve­li­kih re­ka sma­tra da se smuđ to­kom to­pli­jeg de­la go­di­ne sa oba­le naj­uspe­šni­je lo­vi u su­mrak i svi­ta­nje, i to na vo­ble­re, dok se od po­lo­vi­ne je­se­ni pa do lo­vo­sta­ja naj­bo­lje pro­la­zi na raz­ne dži­go­ve i gla­vi­nja­re, i to pre­ko da­na. Sve to u na­če­lu ni­je ne­tač­no, ali ne va­ži uvek, a na­ro­či­to ne on­da ka­da su vre­me i hi­dro­lo­ški uslo­vi ati­pič­ni za od­re­đe­ni pe­riod.

Upr­kos to­me što je va­ra­li­ča­re­nje u ne­pre­sta­noj eks­pan­zi­ji, na­ro­či­to me­đu mla­đim ri­bo­lov­ci­ma, štu­ka se kod nas, kao i u mno­gim dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma, i da­lje naj­vi­še pe­ca na ke­de­ra, i to uglav­nom na plo­vak, tj. na si­stem na­zvan ba­le­ri­na. Kao i mno­ge dru­ge teh­ni­ke, i ta naj­bo­lje re­zul­ta­te do­no­si oni­ma ko­ji ne ro­bu­ju na­vi­ka­ma i sprem­ni su da eks­pe­ri­men­ti­šu, posebno on­da ka­da ri­ba ni­je na­ro­či­to ras­po­lo­že­na za je­lo. Sa­ve­ti ko­ji sle­de na­me­nje­ni su upra­vo ta­kvim ri­bo­lov­ci­ma.

Jedna od retkih nespornih činjenica vezanih za lov većine mirnih vrsta riba jeste da prihranjivanje znatno povećava izglede za uspeh. Primama se može plasirati na razne načine, a jedan od najefikasnijih na tekućim vodama, pri pecanju skobalja, nosare, mrene, babuške, protfiša i drugih riba, podrazumeva upotrebu usidrenog mrežastog džaka, takozvane kese.

Boja je jedan od ključnih faktora prema kojima se ribolovci opredeljuju onda kada kupuju varalice i kada odlučuju koju će u konkretnoj situaciji bacati. Mada sasvim sigurno nema dekora na koji se riba neće zaleteti, neki nam ne deluju nimalo privlačno, dok drugi ulivaju poverenje, masovno se koriste i pokazuju se kao veoma efikasni na svim meridijanima. Međutim, ima i nekih »egzotičnih« kolornih kombinacija koje mogu biti veoma produktivne.

Štuka se širom sveta, pa i kod nas, odvajkada na prirodne mamce (pre svega na žive kedere) uspešno lovi različitim sistemima sa plovkom (»balerinom«). Oni mogu biti slobodni ili usidreni, sa fiksnim ili klizećim plovkom. Postoji, međutim, i jedno »srednje« rešenje, koje se veoma retko primenjuje, a oni koji ga koriste tvrde da je izuzetno dobro.