Pra­te­ći tren­do­ve u pro­iz­vod­nji pri­bo­ra i ri­bo­lo­vač­ke na­vi­ke, ko­je se če­sto for­mi­ra­ju u skla­du sa nji­ma, ali i sa­me do­ne­kle na njih uti­ču, ne­ret­ko za­bo­ra­vi­mo da se za­pi­ta­mo šta se de­ša­va sa ri­ba­ma ko­je po­ku­ša­va­mo da ulo­vi­mo, tj. da li se nji­ho­vo po­na­ša­nje me­nja istom br­zi­nom ko­jom se me­nja­ju mam­ci, stru­ne, šta­po­vi...

Iako je ukup­no uzev neo­bič­no bla­ga, ova zi­ma je u po­je­di­nim de­lo­vi­ma Sr­bi­je ipak »po­ka­za­la zu­be« i do­ne­la gru­pi­sa­nje ve­ći­ne ci­pri­ni­da na ti­pič­nim me­sti­ma na re­ka­ma, na ko­ja on­da na­va­le broj­ni ri­bo­lov­ci. No ni na ri­bom naj­bo­ga­ti­jim po­zi­ci­ja­ma ne mo­že se pe­ca­ti po prin­ci­pu »la­ko će­mo«

Odav­no smo se uve­ri­li da za ri­bo­lo­vač­ki pri­bor po­ru­čen pre­ko in­ter­ne­ta, kao i za mno­ge dru­ge stva­ri, če­sto va­ži sta­ra iz­re­ka: »Spo­lja gla­dac, a iz­nu­tra ja­dac«. Me­đu­tim, po­sle sa­mo jed­ne pro­be is­po­sta­vi­lo se da bi za opi­si­va­nje »nou ekšn« va­ra­li­ca ko­je je naš sa­rad­nik ne­dav­no »na sle­po« ku­pio po­me­nu­tu mu­drost tre­ba­lo pot­pu­no okre­nu­ti

Ve­li­ke gr­ge­če ni­je la­ko lo­vi­ti ni u jed­nom de­lu se­zo­ne, a po­go­to­vo ne sa­da, ka­da su vo­de iz­ra­zi­to hlad­ne, sit­na ri­ba gru­pi­sa­na, a da­ni krat­ki, pa se i ovaj gra­blji­vac ne kre­će mno­go i ni­je ras­po­lo­žen za jur­nja­vu za po­ten­ci­jal­nim ple­nom. No ima onih ko­ji naj­vi­še vo­le da lo­ve te pru­ga­ste pro­ždr­ljiv­ce baš u ovom pe­ri­o­du, ka­da je po­treb­no vo­di­ti mno­go ra­ču­na i o na­iz­gled naj­sit­ni­jim spo­red­nim de­ta­lji­ma

U dru­gom de­lu svog mi­ni-felj­to­na naš eks­pret za mo­der­ni ri­bo­lov šta­po­vi­ma ose­tlji­vih pu­nih vr­ho­va i je­dan od do­a­je­na fi­de­ra u Sr­bi­ji pred­sta­vlja tri elementa sit­nog pri­bo­ra bez ko­jih je ovaj vid ri­bo­lo­va ne­mo­guć i od či­jeg kva­li­te­ta uspeh ve­o­ma če­sto pre­sud­no za­vi­si

I da­lje tra­je pra­va po­ma­ma ju­žno­mo­rav­skog sko­ba­lja za ni­ti­ma al­ge kla­do­fo­re, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što su se plov­ka­ro­ši sa ju­ga Sr­bi­je ko­ji lo­ve na toj re­ci ma­sov­no pre­o­ri­jen­ti­sa­li na ma­mac ko­ji je dosko­ra ma­lo ko od njih ko­ri­stio. Ovog pu­ta naš sa­rad­nik iz pr­ve ru­ke pre­no­si ne­ka za­pa­ža­nja o sve­mu ono­me što mu je, po nje­go­voj pro­ce­ni, do­ne­lo ne­ko­li­ko ne­za­bo­rav­nih ri­bo­lov­nih da­na po­sled­njih ne­de­lja

Raz­ne ne­za­ka­či­ve mon­ta­že za va­ra­li­ce od me­ke gu­me sve su po­pu­lar­ni­je u svet­skim raz­me­ra­ma. Jed­na od naj­no­vi­jih je to­kio-rig (to­kij­ska mon­ta­ža), kod ko­je je olo­vo is­pred udi­ce, na kra­ju 6-7 cm du­gog no­sa­ča od ži­ce, što se po­ka­za­lo kao ve­ma do­bro re­še­nje u raz­li­či­tim uslo­vi­ma i za lov vi­še vr­sta pre­da­to­ra

Zbog vi­še­me­seč­ne su­še, ri­bo­lov na Za­pad­noj Mo­ra­vi uz­vod­no od ušća Ibra ove je­se­nje-zim­ske se­zo­ne mno­go je ma­nje us­pe­šan ne­go pre­thod­nih. Zbog to­ga je ve­li­ka na­va­la ri­bo­lo­va­ca iz cen­tral­ne, ju­go­za­pad­ne i ju­žne Sr­bi­je na te­re­ne oko Tr­ste­ni­ka, na ko­ji­ma se mo­že ve­o­ma uspe­šno lo­vi­ti be­la ri­ba, a pre sve­ga sko­balj i mre­na

Is­ku­sni va­ra­li­ča­ri zna­ju ve­o­ma do­bro ko­li­ko br­zi­na kre­ta­nja va­ra­li­ce mo­že uti­ca­ti na uspeh u ri­bo­lo­vu, pa o tom ele­men­tu pre­zen­ta­ci­je s raz­lo­gom vo­de mno­go ra­ču­na, na­sto­je­ći da ga uvek što bo­lje pri­la­go­de kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji

Mno­gi ri­bo­lov­ci ro­bu­ju raz­li­či­tim pred­ra­su­da­ma ve­za­nim za na­vi­ke ri­ba, me­sta na ko­ji­ma se one naj­ra­di­je za­dr­ža­va­ju, teh­ni­ka­ma i mam­ci­ma na ko­je se mo­gu lo­vi­ti itd. Jed­na od ta­kvih za­blu­da je da se sko­balj na al­gu kla­do­fo­ru mo­že pe­ca­ti sa­mo na Dri­ni i na Li­mu, a ne i na osta­lim re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na